Опет то, мало друкчије (из Црне горе) 0001    Бога моли Вишњићу Јоване: 0002    „Дај ми Боже здравља и весеља! 0003    „Да дочекам светога Ђорђију, 0004    „Окупићу шездесет хајдуках, 0005    „Све хајдуках срца једнолика, 0006    „На њих врћи силно одијело: 0007    „Вране коње рода Босанскога, 0008    „Црне капе кроја Бугарскога, 0009    „Џефердаре кова Млетачкога, 0010    „А доламе кроја Скадарскога, 0011    „Остре ћорде кова Латинскога; 0012    „Искупићу шездесет хајдуках, 0013    „Па их водит’ у Киту планину, 0014    „Да ја чекам трговац-Воина, 0015    „Јер Латинин ћера силно благо, 0016    „Силно благо, пуно пет масаках.” 0017    Како река’, тако учинио, 0018    И дружину своју окупио, 0019    Ођенуо и наоружао, 0020    Поведе је у Киту планину, 0021    И западе о Ђурђеву дану; 0022    Док дочека светога Илију, 0023    Јовану се дружба насрчила, 0024    Па хајдуци ријеч говорили: 0025    „Хајд’ Јоване, дома да идемо, 0026    „Није рашта, брате, чекат’ дуље.” 0027    Но је Јован ријеч говорио: 0028    „Стан’те, браћо, ако Бога знате! 0029    „Доћ’ ће Воин и догнати благо.” 0030    У ријечи, у које бијаху, 0031    А у Киту пушке попуцале, 0032    Стаде јека зелене планине, 0033    Из планине јунак искочио 0034    На вранчића коња големога, 0035    На њега су седамнаес ранах, 0036    На коња му двадес и четири; 0037    Носи десну у лијевој руку, 0038    А лијеву о грлу бијелу; 0039    Оно бјеше Ковачина Рамо, 0040    Пред њим Јован на путу изиђе, 0041    Па упита побратима свога: 0042    „Ђе си био, ђе ли погинуо?” 0043    Но му Рамо ријеч проговара: 0044    „Казаћу ти, мио побратиме! 0045    „Ја окупих шездесет Тураках, 0046    „Све Турчина крвава јунака, 0047    „С којијема не ћах имат’ срама 0048    „Да ударит’ хоћах на Котаре; 0049    ”Ја западох о Ђурђеву дану, 0050    „Ја западох, у Киту планину, 0051    „Те ја чеках трговац-Воина, 0052    „И јутрос му уд’рих у планину, 0053    „А шњим бјеше тридес Арнавутах, 0054    „Посјекоше шездесет Тураках; 0055    „Но бјеж’ и ти, дома да идемо!” 0056    За то Јован ни хабера нема, 0057    Ного хитро у дружину пође, 0058    Па све дружби право кажеваше; 0059    У разговор, који с’ находише, 0060    Стаде цика танкијех пушаках 0061    Удно Ките зелене планине, 0062    А планину магла попанула, 0063    А из магле Харап искочио, 0064    Бјежи Харап друмом широкијем, 0065    Ма се често натраг обрташе, 0066    Ка’ да бјеше штету учинио. 0067    Пред њим Јован насред пута пође: 0068    „ Каж’, Харапе, куд си пролазио?” 0069    А Харап је ријеч говорио: 0070    „Немам ти што до грдила казат’: 0071    „Ја западох трговац-Воину 0072    „Су мојијех шездесет Харапах, 0073    „Е га чеках по године данах, 0074    „Ударих му јутрос насред пута, 0075    „Шњиме бјеше тридес Арнавутах, 0076    „Посјекоше шездесет Харапах. 0077    „Кунем ти се, а вјеру ти дајем, 0078    „Ко с Воином боја био није, 0079    „Не умије Бога благодарит’; 0080    „Ного бјежи, дома да идемо.” 0081    А Јован му ријеч бесједио. 0082    „Хајд’, Харапе, да га причекамо!” 0083    И одоше, те му западоше. 0084    Но Воина близу напуштише: 0085    На Воина токе Крајинића, 0086    Штоно их је на мејдан добио, 0087    Низ прси је токе запучио, 0088    Јован пали сјајна џефердара, 0089    Те погоди трговац-Воина, 0090    На прси га зрно ударило, 0091    На плећи му парте изнијело; 0092    А хајдуци танке пушке пале, 0093    Те убише тридес Арнавутах, 0094    Узеше им благо свеколико. 0095    Ного виђи црна Харапина! 0096    Как паде на жива Воина, 0097    Да му свуче токе Крајинића; 0098    Но је Воин јунак од јунака, 0099    Смртан вади ножић трговачки, 0100    Шњим Харапа на срце уд’рио, 0101    Цикну Харап, а Јована вика, 0102    По авазу Јован доскочио, 0103    Обојици посијече главе, 0104    Да с’ не муче, кад помоћи нема; 0105    Здраво Јован своме двору пође.